Naš organizam funkcioniše zahvaljujući životno bitnom gasu kiseoniku. Kiseonik učestvuje u metabolitičkim procesima organizma, u kojima se proizvodi energija neophodna za funkcionisanje ćelija. U tim procesima, uz pomoć kiseonika, šećeri, ugljeni hidrati, masti i amino kiseline se pretvaraju u energiju.

U uobičajenim uslovima naši mišići pri funkcionisanju troše kiseonik i glukozu. Ako mišićna aktivnost potraje onda počinju da troše i masti.

Kod iznenadne pojačane mišićne aktivnosti koja traje, mišići energiju dobijaju iz glukoze bez kiseonika, preko soli mlečne kiseline koji se nazivaju laktati. Laktati su u suštini otrov za mišiće. Ovaj otrov organizam putem krvotoka odnosi iz mišića i dostavlja jetri koja ih preradjuje u glukozu.

Ukoliko krvotok ne može da isčisti mišiće od nagomilanih laktata, javljaju se grčevi u mišićima. Oni mogu dovesti do blokade kontrakcije mišića, što roniocu pod vodom predstavlja problem i onemogućava kretanje.

Da bi ronioci izbegli ovakve situacije pod vodom, treba redovnim treninzima da povećaju svoju fizičku spremnost za pojačane napore. Jer utrenirani mišići imaju bolju prokrvljenost i spremniji su za rad u anaerobnim uslovima.