Prilikom svakog zarona mi kao ronioci ulazimo u okruženje koje nije prirodno za čoveka. Shodno tome, postoje rizici bez obzira na našu kvalifikaciju ili nivo veština. Zakoni fizike ostaju konzistentni. Svi se suočavamo sa mogućnošću dekompresione bolesti.

Šta je dekompresiona bolest?

Dekompresiona bolest je svakako najpoznatije ronilačko oboljenje. Javlja se usled nagle promene pritiska u uslovima povišenog pritiska (pod vodom) ili u uslovima sniženog atmosferskog pritiska (pri velikim visinama).

Kada ronilac boravi na nivou mora, krv i tkiva sadrže količinu inertnih gasova (pre svega azota), srazmerno parcijalnom pritisku gasa u udahnutom vazduhu i rastvorljivosti gasa u vodi i mastima u telu.

Dakle, dok ronimo, mi udišemo vazduh u uslovima povišenog parcijalnog pritiska. I prema Henrijevom zakonu, to znači da se sa povećanjem dubine povećava i parcijalni pritisak, a samim tim i količina azota koja može da se rastvori u krvi.

Količina gasa koja se rastvara u nekoj tečnosti je direktno proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa, na zadatoj temperaturi.

Henrijev zakon

Azot u organizmu je bezopasan sve dok ostaje u rastvorenom stanju. Medjutim, ukoliko pritisak okoline smanjite suviše brzo (nekontrolisanim izronom), rastvoreni azot može da formira mehuriće u krvi i tkivima vašeg organizma.

Najednostavniji primer često srećemo prilikom otvaranja gaziranih pića. Nakon skidanja čepa dolazi do nagle promene pritiska i tečnost počinje da penuša.

Posledice

U zavisnosti od toga u kojim organima i tkivu je došlo do nakupljanja mehurića, zavisi i simptomatologija (klinička slika) poremećaja u dekompresionoj bolesti. Ti poremećaji mogu brzo preći u bolest (ponekad i sa smrtnim ishodom) ukoliko se odmah ne preduzmu adekvatne mere lečenja.